Čukalj, odnosno halux valgus, predstavlja deformitet zgloba koji spaja palac na stopalu sa samim stopalom. Nastaje kao posledica nošenja neudobne obuće, visoke potpetice, povreda ili je posledica nasleđa. U početku dolazi do postepenog pomeranja palca upolje sa stvaranjem prominencije odnosno izbočenja na mestu zgloba, stalan pritisak obuće vremenom dovodi do upale sluzne kese ovog zgloba, tkz burze, te se mogu javiti otok, bol i crvenilo. Kako deformitet napreduje palac se pomera sve više upolje vršeći pritisak na susedne prste, dovodeći i do njihovog deformiteta, opterećenja prednjeg dela stopala i bola.

Dijagnostika se zasniva na adekvatnom pregledu Vašeg ortopeda, RTG snimku koji služi da se proceni stepen deformiteta i na osnovu toga napravi adekvatan plan lečenja.

Do sada je naša praksa pokazala da neoperativno lečenje u smislu nošenja ortopedskih uložaka i separatora ( najčešće silikonskih umetaka koji se nose između palca i II prsta stopala), kao i druga ortopedska pomagala ne mogu sprečiti  dalji razvoj deformiteta niti ga izlečiti, stoga je osnovni vid lečenja hirurško.

Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa. Operacija podrazumeva hiruršku korekciju deformiteta palca. Ukoliko se radi o manjem deformitetu rez kože se pravi sa unutrašnje strane stopala u nivou zgloba palca sa stiopalom, odstranjuje se deo kosti sa unutrašnje strane prve metatarzalne kosti kojipravi deformitet na stopalu, potom se koriguje pozicijana u nekim slučajevima i dužina prve metatarzalne kosti ali i same kosti u palcu čime se deformitet definitivno koriguje , dobijena pozicija se fiksira zavrtnjima ili drugim osteosintetskim materijalom (Austin ili Youngswickova operacija uz Akinovu proceduru).

U težim slučajevima korekcija se vrši na nešto višem nivou koroz rez sa gornje strane stopala u nivou ygloba koji spaja samu metataryalnu kost sa ostatkom stopala. Sama korekcija podrazumeva fiksiranje tog zgloba uz korekciju položajam kostiju čime se defomitet koriguje a pozicija fiksira sa dva zavrtnja i pločicom (Lapidus operacija).Operacija se izvodi u analgosedaciji a pacijent bolnicu može napustiti istog dana.

 

Postoperativna rana se previja drugog i sedmog dana od operacije. Konci se odstranjuju nakon dve nedelje. U postoperativnom toku nakon Austin ili Youngswickove procedure od četri do šest nedelja dozvoljen je oslonac na operisano stopalo samo na petu ili se koriste specijano dizajnirana ortopedska pomagala. Nakona dva meseca pacijent se može vratiti svakodnevnim aktivnostima.

Kod Operacijepo Lapidusu savetuje se postoperativna gips imobilizacija u trajanju od četri nedelje uz hod bez oslonca na operisano stopalo u trajanju od osam nedjelja. Savremeni materijali koji se danas koriste pri operaciji ne zahtevaju naknadno operativno odstranjenje jer se radi o materijalima koji praktično ne izazivaju reakciju tkiva a istovremeno poseduju sertifikat da su kompatibilni sa MRI dijagnostikom, tj pacijent može obaviti snimanje magnetnom rezonancom.

 

Postoperativno može doći do odloženog zarastanja rane, gubitka osećaja dodira u regiji reza, retko se postoperativni tok može komplikovati infekcijom rane koja se leči primenom antibiotika, redovnim previjanjem a u težim slučajevima hirurškom obradom.

Šta je to Halux Rigidus odnosno Ukočen palac?
Halux rigidus je degenerativno obolenje prvog metatarzofalangealnog zgloba odnosno zgloba palca i stopala. Češće se javlja kod osoba ženskog pola. Odlikuje se artrozom zahvaćenog zgloba koju prati pojava bola i otoka sa smanjenjem pokretljivosti, bol je najizraženiji u hodu pri odrazu stopala od podloge.

 

Kako se postavlja dijagnoza?
Na osnovu pregleda i RTG snimka postavlja se dijagnoza ovog oboljenja i pravi plan lečenja.

 

Kako se leči?
U početnim fazama savetuje se nošenje udobnije obuće kao i primena antiupalnih lekova, u kasnijim fazama lečenje je hirurško.

 

Priprema i procedura
Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa. Operacija se izvodi u analgosedaciji a pacijent bolnicu može napustiti istog dana. Hirurško lečenje podrazumeva odstranjenje dela obolele zglobne površine tkz Cheilectomya nakon koje je oporavak do dve nedelje. Ukoliko je artoza zgloba uznapredovala ali je pokretljivost još uvek delom očuvana savetuje se operacija po Youngswicku koja podrayumeva korekciju položaja samih zglobnih površina uz skraćenje prve metatarzalne kosti stopala čime se smanjuje pritisak tj. opterećenje na nivou zgloba, postiže obezboljenje i veća pokrteljivost. Dobijena pozicija se fiksira posebnim zavrtnjem, koji se ne mora naknadno odstraniti.

Oporavak je do dva meseca nakon ove procedure. U težim slučajevima savetuje se ukočenje ovog zgloba sa oporavkom od deset nedelja. Ova procedura podrazumeva obradu zglobnih površina na stopalu i palcu posebnim instrumentima , dobijanje najadekvatnije pozicije palca i njeno fiksiranje veoma tankom i otpornom pločicom i zavrtnjima koji se ne moraju naknadno odstraniti hirurški a i omogućavaju pacijentu snimanje magnetnom rezonancom.

Kod najizraženijih slučajeva kao i kod reumatoidnog artritisa savetuje se operacija gde se vrši resekcija odnosno odstranjenje dela falnge odnosto kosti palca sa umetanjem mekog tkiva, ova procedura se naziva interpoziciona artroplastika, oporavak je kao i kod prethodne procedure dva meseca.

 

Oporavak i rezultati
Postoperativna rana se previja drugog i sedmog dana od operacije. Konci se odstranjuju nakon dve nedelje. U postoperativnom toku od četri do šest nedelja dozvoljen je oslonac na operisano stopalo samo na petu ili se koriste specijano dizajnirana ortopedska pomagala. Nakona dva meseca pacijent se može vratiti svakodnevnim aktivnostima. Savremeni materijali koji se danas koriste pri operaciji ne zahtevaju naknadno operativno odstranjenje jer se radi o materijalima koji praktično ne izazivaju reakciju tkiva a istovremeno poseduju sertifikat da su kompatibilni sa MRI dijagnostikom, tj pacijent može obaviti snimanje magnetnom rezonancom.

Komplikacije
Postoperativno može doći do odloženog zarastanja rane, gubitka osećaja dodira u regiji reza, retko se postoperativni tok može komplikovati infekcijom rane koja se leči primenom antibiotika, redovnim previjanjem a u težim slučajevima hirurškom obradom.

Deformiteti malih prstiju i zglobova stopala-čekićasti, maljičasti i kandžasti prsti.

Šta sve obuhvata pojam deformitet malih prstiju?
Deformiteti malih prstiju mogu se javiti izolovano ili udruženo drugim deformitetima stopala ili u sklopu reumatoidnog artritisa. Ovai poremećaji nazivaju se čekićasti, maljičasti i kandžasti prsti. Prouzrokuju ih različita patološka stanja koja dovode do trajne savijenosti odnosno fleksije malih zglobova prstiju koji se mogu rešiti hirurškim putem, najčešće ukočenjem odnosno artrodezom ovih zglobova.

Dijagnoza ovih poremećaja se postavlja kliničkim pregledom Vašeg ortopeda uz RTG snimak koji omogućava planiranje oeprtaivnog zahvata.

 

Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa. Operacija se izvodi u analgosedaciji a pacijent bolnicu može napustiti istog dana. Operacija se izvodi na jednom ili više prstiju. Pozicija dobijena operacijom se zadržava specijanim osteofiksacijonim materijalom koji se odstranjuje za šest nedelja, u tom periodu savetuje se hod na peti ili nošenje posebno dizajniranih ortopedskih pomagala.

 

Postoperativna rana se previja drugog i sedmog dana od operacije. Konci se odstranjuju nakon dve nedelje. U postoperativnom toku od četri do šest nedelja dozvoljen je oslonac na operisano stopalo samo na petu ili se koriste specijano dizajnirana ortopedska pomagala. Nakon šest nedelja pacijent se može  vratiti svakodnevnim aktivnostima.

 

Postoperativno može doći do odloženog zarastanja rane, gubitka osećaja dodira u regiji reza, retko se postoperativni tok može komplikovati infekcijom rane koja se leči primenom antibiotika, redovnim previjanjem a u težim slučajevima hirurškom obradom.

Do deformiteta malih prstiju ali i izraženog bola u prednjem delu stopala dovodi i poremećena dužina metatarzalnih kostiju koja je često udružena sa čukljem odnosno halux valgus deformitetom.

Metatarzalgija se karakteriše jakim bolom u prednjem delu stopala neposredno ispod glavica metatarzalnih kostiju. Hirurškom korekcijom dužine ovih kostiju vrši se istovremeno i korekcija dužine prstiju ali i smanjuje njihovo opterećenje i rešava problem bola u prednjem delu stopala koja se stručno naziva metatarzalgija.

Priprema i procedura
Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa. Operacija se izvodi u analgosedaciji a pacijent bolnicu može napustiti istog dana.

Hirurška procedura podrazumeva rez u nivou zgloba koji spaja prst sa stopalom sa dorzalne odnosno gornje strane, vršise korekcija pozicije glavice metatarzalne kosti uz korekciju dužine iste, time se postiže smanjenje pritiska na samu glavicu i obezboljenje pri hodu.

Za fiksaciju se koriste zavrtnji od posebnih legura koji se ne moraju odstraniti i koji poseduju sertifikat da se u slučaju potrebe može sprovesti dijagnostika magnetnom rezonancom.

 

Oporavak i rezultati
Postoperativna rana se previja drugog i sedmog dana od operacije. Konci se odstranjuju nakon dve nedelje. U postoperativnom toku od četri do šest nedelja dozvoljen je oslonac na operisano stopalo samo na petu ili se koriste specijano dizajnirana ortopedska pomagala. Nakon šest nedelja pacijent se može  vratiti svakodnevnim aktivnostima.

 

Komplikacije
Postoperativno može doći do odloženog zarastanja rane, gubitka osećaja dodira u regiji reza, retko se postoperativni tok može komplikovati infekcijom rane koja se leči primenom antibiotika, redovnim previjanjem a u težim slučajevima hirurškom obradom.

Mortonov neurom je zadebljanje nerva koji prolazi između metatarzalnih kostiju tj. kostiju prednjeg dela stopala. Ovo zadebljanje najčežće nastaje nkao posledica povećanog pritiska na nerv a zbog drugih, pridruženih deformiteta stopala.

 

Izražen bol u prednjem delu stopala, najčežće pr hodu, kada pacijent oseti kao da je stao na kamenčić je jedan od osnovnih znakova ovog oboljenja. Prilikom pregleda bočni pritisak na stopalo uz pritisak na prostor između glavica metatarzalnih kostiju dovodi do jakog bola i često „ klika“ što Važem lekaru ukazuje da se radi o ovom oboljenju. Definitivna dijagnoza se postavljan ultrazvučnim pregledom ili magnetnom rezonancom.

 

Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa. Operacija se izvodi u analgosedaciji a pacijent bolnicu može napustiti istog dana.

Hirurška procedura podrazumeva rez u nivou prednjeg dela stopala sa dorzalne odnosno gornje strane, u nivou prostora u kome je lociran neurom. Sam neurom se potom podveže i odstrani a rana ušije.

Rana se previja drugog i sedmog dana od operacije, a konci odstranjuju za dve nedelje, u periodu do odstranjenja konaca savetuje se hod na peti i rastereženje stopala, nakon skidanjan konaca pacijent se vraća svakodnevnim aktivnostima nakon par dana.

 

Postoperativno može doći do odloženog zarastanja rane, gubitka osećaja dodira u regiji reza, retko se postoperativni tok može komplikovati infekcijom rane koja se leči primenom antibiotika, redovnim previjanjem a u težim slučajevima hirurškom obradom.

Šta je to bol u peti? Gde se može javiti?
Bol u peti može biti lociran u zadnjem i donjem delu pete.Posledica je dugotrajnog stajanja i fizičkih aktivnosti koje dovode do degenerativnih promena mekih tkiva.

 

Šta izaziva bol u donjem delu pete i kako se leči?
Bol u donjem delu pete posledica je ponavljanih upala plantarne fascije, mekotkivne strukture koja omogućava normalan hod i stajanje. Ponavljanja mikrotrauma i upala dovode na kraju do stvaranja izrasline na mestu pripoja fascije koja se naziva petni trn. Bol se javlja sa unutrašnje i donje strane pete, a najintezivniji je ujutru nakon ustajanja. Dijagnoza se postavlja pregledom Vašeg ortopeda koji uključuje i RTG snimanje kao i ultrazvučni pregled.

Lečenje podrazumeva primenu antiupalnih lekova, fizikalnu terapiju sa vežbama za istezanje plantarne fascije i mišića potkolenice, nošenje ortopedskih uložaka sa perforiranom petom. Današnji, savremeni pristup podrazumeva loklano davanje PRPa. U slučaju postajanja petnog trna koji se stručno naziva Calcar Calcanei ili Spina Caclanei savetuje se i primena lokalne ortovoltažne terapije. Krajnja mera je operativno lečenje koje podrazumeva presecanje jednog dela plantarne fascije.

 

Šta izaziva bol u zadnjem delu pete, kako se on leči?
Bol u zadnjem delu pete je posledica degenerativnih promena same Ahilove tetive. Bol može biti lociran na samom pripoju tetive ili 5 do 7 cm iznad pripoja. U početku se radi o upali mekih tkiva koja kasnije dovodi do stvaranja kalcifikata. Dijagnostika se zasniva na pregledu Vašeg ortopeda kao i ultrazvuku i magnetnoj rezonanci.

Terapija sem davanja antiupalnih lekova podrazumeva i fizikalnu terapiju, davanje PRPa, rasterećenje nošenjem povišice pod bolnom petom. U slučaju postojanja kalcifikata može se sprovesti i lokalna ortovoltažna terapija.

 

Priprema i procedura
Ukoliko nehirurško lečenje ne dovede do poboljšanja indikovano je operativno lečenje. Postoji više hirurških tehnika u zavisnosti koliki je stepen degenerativnih promena ali i koji je deo Ahilove tetive zahvaćen. Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa. Operacija se izvodi u analgosedaciji a pacijent bolnicu može napustiti istog dana. Hirurško lečenje podrazumeva odstranjenje kalcifikata i reinserciju, tj. fiksiranje Ahilove tetive za petnu kost posebnim ankerima.

 

Oporavak i rezultati
Rana se previja drugog i sedmog dana a konci odstranjuju za dve nedelje. Postoperativno se noga imobiliše specijalnom ortozom u trajanju od četri do šest nedjelja, uz postepenu fizikalnu terapiju. Postoperativni oporavak je od osam do dvanaest nedelja.

 

Postoperativno može doći do odloženog zarastanja rane, gubitka osećaja dodira u regiji reza, retko se postoperativni tok može komplikovati infekcijom rane koja se leči primenom antibiotika, redovnim previjanjem a u težim slučajevima hirurškom obradom.

 

Ovo stanje predstavlja prominentan, izbočen, zadnji deo petne kosti kod pripoja Ahilove tetive. Stanje je praćeno otokom i bolom koje je često isprovocirano nošenjem nove ili neudobne obuće. Dijagnoza se postavlja pregledom Vašeg ortopeda, RTG dijagnostikom a ostale dijagnostičke metode su od manjeg značaja.

 

Ovo oboljenje se može lečiti operativnim poutem. Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa. Operacija se izvodi u analgosedaciji a pacijent bolnicu može napustiti istog dana. Operativno lečenje podrazumeva da se kroz mali rez ne duži od 1,5 cm pristupi zadnjem delu pete, koji je prominentan i vrši pritisak na mekotkivne strukture i time izaziva bol. Poptom se deo kosti za koji možemo reći da je višak odstrani a rana ušije.

 

Rana se previja drugog i sedmog dana od operacije, a konci odstranjuju za dve nedelje. U postoperativnom periodu od jedne do dve nedelje potrebna je imobilizacija gipsom ili posebnom ortozom bez oslonca na operisanu nogu, nakon toga savetuje se nošenje ortoze sa povišicom pod petom još četri nedelje. Vraćanje svakodnevnim aktivnostima se očekuje za šest do osam nedelja.

 

Postoperativno može doći do odloženog zarastanja rane, gubitka osećaja dodira u regiji reza, retko se postoperativni tok može komplikovati infekcijom rane koja se leči primenom antibiotika, redovnim previjanjem a u težim slučajevima hirurškom obradom.