U početnoj fazi, kombinacija ova dva elementa je izuzetno bitna jer omogućava pacijentu da se navikava na lagane pokrete, da koriguje držanje tela i menja šemu hoda.
Naredna faza oporavka podrazumeva individualne vežbe koje se rade kada prođe bolna faza i služe za istezanje kičmenih, tj. leđnih mišića.
Vežbe se rade u laganom ritmu sa pažnjom na korektan početni položaj i pravilno izvođenje pokreta. Pri izvođenju vežbi udah je u relaksirajućem položaju, a izdah pri kraju napora. Vežbe se rade u serijama sa određenim brojem ponavljanja. U zavisnosti od godina i konstitucije, treba prilagoditi napor tako da vežbanje pričinjava zadovoljstvo.
Većina diskus hernija je praćena ograničenom pokretljivošću zglobova, a važnu ulogu u povećanju pokretljivosti imaju upravo vežbe gde se laganim pokretima u samom zglobu omogućava pacijentu povećanje obima pokreta, što kasnije dovodi do lakšeg kretanja, vraćanja izgubljene funkcije i najvažnije, eliminacije bola.
Terapijske vežbe veoma značajno utiču i na povećanje mišićne snage. To je i poslednji stadijum u lečenju diskus hernija, koji svedoči da je pacijent osposobljen i obezboljen, jer su ove vežbe bitne kako zbog održanja postojećeg stanja, tako i zbog prevencije nastanka ponovnog iskliznuća diska.
Ono što se posebno savetuje osobama koje imaju simptome bolne ukočenosti i ograničene pokretljivosti jeste da vežbe izvode samo pod nadzorom fizioterapeuta i da je ovaj način vežbanja strogo prilagođen stanju pacijenta. Prema tome, ove vežbe ne mogu zameniti vežbe u teretani ili neke druge jačeg intenziteta.
Zato na kraju svakog procesa lečenja, fizioterapeut detaljno obučava pacijenta o pravilnom načinu sprovođenja vežbi, njihovom doziranju i intenzitetu.